Pozdrav od izbeglice iz Sao Krajine!

Braćo i sestre, drugovi i drugarice, prijatelji, Srbi, Hrvati i Slovenci, dragi Jevreji, anarhisti, liberali, boljševici, mili homoseksualci, te napose Jugoslaveni, veoma sam počašćen što imam prilike biti u vašem društvu. U društvu čije je temelje izgradio naš najveći otac svih narodnosti, otac Jugoslavije, dr. Josip Broz Tito. Voleo bih kada bi se naši najiskreniji i najskriveniji snovi ostvarili. Kada bi proizišla nova generacija proletra i boljševika koja bi oslobodila porobljenu nam Jugoslaviju.
Ja se sada nalazim u bekstvu, naime izbegao sam iz mile mi Sao Krajine, najlepšeg kraja tolerancije i ljubavi Srba i Hrvata, te sam sada u opštini Srebrenica. Put do odredišta bio je vrlo neudoban te godine 1995. jer moj polovni ZETOR nije imao ni klimu ni kožna sedišta, a nije imao ni prostora mnogo jer nas se natrpalo gotovo dve hiljade u njega kada smo bežali od ustaških kerova. Danas kada sam daleko od otadžbine, srce mi u tuđini pati i duša me boli.

Druže, gde sad imaš da budeš u bekstvo? Ja sam lično uspeo da pobegnem u Dominikansku Republiku gde sad uspevam da širim Jugoslovenstvo.

I ja sam htjeo da pobjegnem prije nego su ovi ustaski kerovi razjebali nam milu Jugoslaviju,ali nisam brate mogo.
Ja sam ti trenutno zarobljen na Golom Otoku,jer kada se rusila nasa voljena Jugoslavija ovi cuvari sto me cuvase,pobjegli su a mene su zaboravili otkljucati,tako da sam i danas zarobljen u svojoj celiji.
Sreca da mi je Nikola Tesla bio daleki predak,pa sam od njega naslijedio moju urodjenu inteligenciju,pa sam uspjeo naci nacina da stupim sa vama u kontakt.

Da samo vidite,kakavu sam spravu izumjeo,aaaa,pa to vi ne biste mogli da vjerujete.
Nasao sam stari televizor marke,,Rudi Cajevec'' kojeg san prepravio i on mi je sada monitor,a za tastaturu koristim staru daktilografsku stampacu masinu marke ,,Olimpija'' a sa vama sam uspostavio bezicnu telefonsku vezu pomocu prepravljene vojne radio stanice.
Malo zice,djelova razbijenog radijskih prijemnika i urodjenih Teslinih gena,cin e cuda i tako sam uspjeo izaci iz ove izolacije.
Prehranjivam se ulovljenim pacovima,kojih se namnozilo po citavom zatvorskom kompleksu,za vodu koristim kisnicu,jer krov prokisnjava, a hvatam vodu u vojnicke cizme bivseg upravnika zatvora,sa istim onim cizmama s kojima me je nabijao u bubrege,i izbio mi oba.
Kako vec godinama nema vode ne mogu se okupati,a serem kroz resetke prozora,jer mi se zacepio cucavac u WC-u.
I tako Drugovi provodim dane,sanjajuci novu revoluciju,ali onu boljsevicku,jer sam radi boljsevizma i zavrsio na ovome otoku.

Srpski pozdrav, druže Krajišniče!

Nadam se da ćeš lepo da se osećaš na našem sajtu i da ćeš diskutovat s nama o svim temama koje se tiču Jugoslavije, Jugoslovenstva i Jugoslovena!

Živeo!

P.S. Živorade, jesi to ti??? Imam nećaka Živorada koji je imo istu tužnu sudbinu ko ti!