Istorija moje familije...

Ovde cu pisati o svojoj familiji, o vrlo značajnim borcima za Jugoslaviju. Za početak ću da stavim neke slike, a kad nađem pisane dokumente, prenet cu ih u ovu temu. Uz svaku sliku cu da prilozim sturo objasnenje.




Jedan od mojih predaka uz Mojsija.

Pra-pradeda uz druga Lenjina.

Ovo je sestricna moje prabake u Crvenoj Armiji.

Prabaka u tvornici oruzja za Crvenu Armiju.

Razdoblje posle 2. svetskog rata. Dedin bratic.

Dedin stric.

Mislim da je svaka rec o ovim slikama suvisna.
Drugovi sada je kasno i idem sada. Sutra kada dođem, onda cu da postavim jos slika i tekstova o svojoj familiji. Morate da se slozite da dolazim iz familije sa dugom i slavnom povescu.

Evo, drugovi i drugarice – dosao sam do povesnih spisa koji svedoče o mojoj obitelji. Ko šta svi znate, dolazim iz poznate jevrejske obitelji koja je među prvima obitavala na ovim prostorima.

Ko što ste mogli videti na slikama, mnogo moje rodbine je sledilo Mojsija. Pa vam ja mogu da kažem, da obečana zemlja nije bila Palestina i Izrael. Obećana zemlja je bila Jugoslavija.
Evo kako se sve to dogodilo. Mojsije je došao u Egipat izbaviti našu jevrejsku braću, ali Egipštani pod pokroviteljstvom Nemaca i Vatikana nisu želeli pustiti našu braću iz robstva. Tada se Mojsije obratio mojim precima. Moji preci čija se prezime nalazi i na dvije ploče, odmah su se odazvali da pomognu svojoj jevrejskoj braći u zatočeništvu.
Vladan, Golijat, Svetozar, Srboljub, Avram, Blagoje, Borivoje, Gradimir, Živojin i Draža to su imena mojih predaka koji su svojim diverzijskim dejstvima pomogli Mojsiju da oslobodi Jevreje iz robstva.


Jevreji u robstvu.


Natpis mojih predaka.

Nakon što su mnogi junaci iz moje familije uspeli da svojim diverzijama oslobode Jevreje, sledio je put ka Jugoslaviji, obećanoj zemlji. Ali Nemci su strogo naredili da se svaki Jevrej i njihovi osloboditelji vrate u robstvo te kako ih se mora sve zesluženo kazniti. Egipćani kao verni nemački saveznici izvršavaju njihove naredbe i slede Jevreje u begstvu.

Ali tu nastupa prava diverzija. Tada su se najviše proslavili moji preci, a posebno Gradimir i Draža. Oni su nećete verovati, uspeli da otvore Crveno more i tako su Jevrejima osigurali nesmetan prolazak i potpuno oslobođenje od egipatskih napasnika. Oni su naime bili vrsni roniloci, te su se spustili na dno mora i minirali su ga, u tom trenutku je Mojsije imao štap podignut prema nebu, i molio je za njih, pa tako izgleda kao da je on otvorio more, ali zapravo nije.

Moji preci, Gradimir i Draža nažalost nisu uspeli da se spase, ali ja sam i dan danas ponosan na njih i njihova dejstva. Večna im hvala. Njihova dela žive u meni.



Predak Draža.

Diverzija rascepljivanja mora.

Predak Gradimir.

Nakon što su moji preci Gradimir i Draža časno dali živote za slobodu jevrejske braće, Mojsije i Jevreji su nastavili da lutaju pustinjom. U biti, Mojsije se izgubio. Nekoliko puta su on, Jevreji i moji preci bespotrebno kružili pustinjom. U tom zastoju stradali su mnogi Jevreji, jednostavno nisu mogli podneti sav pritisak i napore.

Tada se moj slavni predak Vladan dosetio nečeg genijalnog. On i Mojsije su otišli u šator u kojem su raspravljali cijeli jedan dan. Nakon rasprave osnovali su Veliko veće. Članovi veća bili su Mojsije, 12 nasumično odabranih Jevreja i svi moji živući preci. Nakon nekoliko tedana većanja, jednoglasno su odlučili da će svoj spas da potraže u Jugoslaviji. Ali kako su bili izgubljeni nisu znali kuda treba da idu. Tu nastupa moj slavni predak Avram. On je drugovi i drugarice, nećete verovati, ali ipak morate – izumio kompas i geografsku kartu. Prvi kompas i prva karta na svetu.

Zahvaljujući tim revolucionarnim izumima Mojsije je uspesno doveo Jevreje u Jugoslaviju.

Na ovaj dio povesti moje porodice ja sam jako, jako ponosan.


Obećana zemlja.

Kompas.

Prva karta.

Na žalost, drugovi i drugarice, nemam ni jednu očuvanu sliku svoga predka Avrama. Molim nekoga, ako kojim slučajem poseduje sliku moga predka, neka ju postavi ovde. Fala unapred.

Divna familija, divno poreklo... Svaka ti čast, bre!

Ovaj čovek je lično moj sopstveni pradeda. Čovek je mešane srpsko-muslimanske krvi, pa nemojte da se čudite zašta je vako mnogo lep.


Sv.Sava prvi poznati čovek iz vascele familije.


Ovo je uspeo da smisli moj deda kad je imao malo vremena. Šta danas imamo da seremo, to moramo da dugujemo njemu lično.

Mnogo bre lepo, al ono treće ja ne koristim!

5 godina u šumi me nateralo da se naviknem da serem u grmlje i da se brišem sa lišćem. Dobro, ne brišem se uopšte al nema veze, shvatate bit.

Mnogo lijepa je proslost tvoje familije,ja na zalost svoju familiju upoznao nisam jer kako moj djeda Radoica kaze,sve su ih ustase pobili u Jasenovcu,pa mi nije imao tko ispricati o proslosti mojih predaka

Moja familija je drugovi mnogo stara. Vuče korene iz Srbende Cezara i Svetog Save.
Moj deda je do 1942. imao da bude u četnicima, a od 1942. je uspeo da prebegne u partizane. Dejstvovao je u oslobođenju Beograda i uspeo je da počisti Zagreb od ustaša. Docnije je imao da tera ustaše do Blajburga, gde ih je uspeo da pobije 3 miliona, povampirenih i besnih. Povampirene ustaše su htele da ga posle siluju, ali deda je uspeo da im zabe kolac u srce i iskasapi ih. Ćale Sava Kovačević je bio narodni heroj NOB-a. Imao je da nosi 500 odličja i posle su ga švabski kasapi sasekli. Hteo bi da kažem da se svi muški u familiji zovu Sava, pa tako i ja imam da nosim to sveto ime. A imamo da ga nosimo, zato šta je Sveti Sava bio naš pra-pra-pra-pra-pra-pra deda lično.
Ja lično sam dejstvovao po Baniji i Kordunu, gde sam trenisao 500,000 Krajišnika u odbrani otadžbine. Posle sam uspeo da uzmem zetorče i pobegnem. Komšija mi je lično imao da bude Baja Mali Knindža, ali on je uspeo da izda vascelo srpstvo i pređe ustašama, i zato trebamo da ga mrzimo.

Historija moje familije počinje od mog šukunšukunšukunpradede popa Stefana Nemanje.

Nemojte da mu zamerite, voleo je čovek da popije pa nije mnogo lepo ispao.



Ove možete da vidite dolazak jugoslavena u ove krajeve ( 800 g. ), lepi, zgodni, homoseksualni, a među njima moje pra pra pra deda Tanasije



sledeči je deda Jovo, možete da vidite gde ljubi jugoslavensku američku zemlju (što nam je oteše đukele) posle iskrcavanja sa onim govnetom Kolumbom, što kaže da je otkreo ameriku.



Moj bratić na slici levo, i njegov brat na slici desno.



Moj deda sa kevine strane.




Moja deca, sinovi Stevo i Vojislav.

Drugovi ja se izvinjavam sta me nije bilo. Naime bio sam u begstvu od ustaskih kerova i njihovih saradnika. Vitlali su me po vasceloj Slavoniji, ali uspeo sam da pobegnem u neku šumu. I baš u toj šumi sam našao svoga trećeg dedu. Moja porodica je posebna po tome sto vecina familije ima po 3 dede, neki i vise.

Ovako me pozdravio kad sam ga ugledao.

Lud je deda, morate da priznate...

Bre moram da ti priznam i rečem da možeš da se ponosiš sa familijom.

Mnogo krasna familija.

Jeste svaki Partizan ima da se ponosi familijom

sava_kovacevic ::Jeste svaki Partizan ima da se ponosi familijom

Te materom i ocem kojih nema.

Ovo je moj deda:

Imadete da ga vidite, to šta sam ja homoseksualac vuče korene od ovoga čoveka.

gejlord ::Ovo je moj deda:

Imadete da ga vidite, to šta sam ja homoseksualac vuče korene od ovoga čoveka.

to je ustaski ker gledaj bre kako pozdravlja

Druže, kakav ustaša. Vidiš da deda želi da dobije u guzu i zato se raportira svetini s levom pesti. Da je čovek ustaša onda bi to umeo da radi s desnom.

SrboLegenda ::

gejlord ::Ovo je moj deda:

Imadete da ga vidite, to šta sam ja homoseksualac vuče korene od ovoga čoveka.

to je ustaski ker gledaj bre kako pozdravlja

Ma verovatno je bio u Zagrebu na koncertu i bilo je zgodnih ustaša pa je dizo desnicu nebili dobio ustaški kurac u guzu...

Vaistina je to šta kažeš, Rozi Cvetiću! Video sam to sopstvenim očima i vaistinu se tako desilo.

Ča da pripovidin. Moja familija je bila deboto antifašistička o'prvega kolina. Nono Šćepan je bi peršona numero uno Komunističke partije u mome malemu mistu u Dalmaciji, ča se ne smi znat di je, jerbo bi me Vlaji zaklali ka prajca.
Cilega života kantan "Od Vardara do Triglava" oli "Druže Tito mi ti se kunemo", a judi ka judi, niki guštadu, a niki se smijidu temu ča kantan. Ovod san reka sega ča san misli, oli jeman još puno lipega re'.
Mater mi je bila Jugoslovenka, po'Srpkinja, a po'Muslimanka, more bit da je jemala čakod i ciganske krvi, oli to ni'važno jerbo je bila pošćena i odgojila me jušto antifašistički. Tako re' da san ja antifašista od čiverice do pete.
Služi san armiju u kasarni Kragujevac, bi je puno lipo. Ondak je doša rat, di san bi kontra falših nacija ča nastadu. Šenpre san bi za Jugoslaviju. Moji kunpanji su bili u JNA, ja nisan moga, bi san prestar. Toliko o'temu o'mene.